VRANJE – „Najstarija kulturna ustanova u gradu“, biblioteka Bora Stanković, od danas počinje sa obeležavanjem 142. godišnjice od osnivanja, a Vranjance očekuje deo Europeana kolekcije 1914 – 1918, zanimljiva arhivska građa o „Velikom“, Prvom svetskom ratu, ali i književne večeri pisaca iz regiona, evropski poznatih.
Kako za portal Slobodna reč objašnjava direktor gradske Biblioteke Zoran Najdić, ne radi se o velikom jubileju, ali „najstarija kulturna ustanova u gradu“ svakako obeležava godišnjicu književnim programom regionalnog tipa.
„Započinjemo ‘stručnijim’ okupljanjem koji se tiče upravljanja bibliotekama, arhiviranja građe, ličnih pisama, ratnih dnevnika, metodologije i načina na koji se rukuje i izučava građa“ – kaže Najdić.
Veliki rat kao neiscrpna tema
Kako dodaje, Prvi svetski rat je neiscrpna tema, i naročito zanimljiva jer je građa poput pisama i fotografija nastajala potpuno drugačije od svega čime smo sada okruženi. Segmenti pomenute digitalne biblioteke Veliki rat i sadržaji drugih digitalnih biblioteka, koje poseduju građu o Srbiji u Prvom svetskom ratu, biće predstavljeni danas od 13:00 časova u sali „Periodike“.
Prisutnima će se obratiti Nemanja Kalezić, načelnik Odeljenja obaveznog primerka Narodne biblioteke Srbije.
Ratni dnevnici, fotografije, pisma, ulični posteri
Europeana kolekcija 1914 – 1918 postoji sa ciljem da se iz fondova devet nacionalnih biblioteka digitalizuje i učini javno dostupnim preko 400.000 publikacija nastalih tokom Prvog svetskog rata. Digitalne kolekcije nastale kroz ovaj projekat sačinjene su od knjiga, novina, ratnih dnevnika, muzikalija, dečje literature, fotografija, postera, propagandnih materijala, umetničkih dela i svega ostalog što se može naći u jednoj nacionalnoj biblioteci.
Književno veče evropski poznate spisateljice
Najpre će u subotu, 19. juna, od 19:00 časova u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, biti održano književno veče, na kome će govoriti Božo Koprivica i Ružica Marjanović, a u ponedeljak, 21. juna, u Muzej kući u isto vreme, Vranjancima će se predstaviti Rumena Bužarovska i Almir Alić.
Koprivica je autor knjiga Volej i sluh, Vreme reči, Razgovori sa Borislavom Pekićem, Kiš, Borhes, Maradona, Dribling 1001 noć, Samo bogovi mogu obećati. Radio je kao dramaturg po pozivu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, Zvezdara teatru, Kraljevskom pozorištu Zetski dom, Crnogorskom narodnom pozorištu, festivalu Grad teatar u Budvi.
Sa Emirom Kusturicom snimio je igrano-dokumentarni film Sedam dana u životu jedne ptice za francusku televiziju. Igrao je oca u filmu Boa Viderberga Klinac, fudbalski reprezentativac.
Pored Koprivice će biti profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji i suosnivačica renomiranog književnog festivala Na pola puta Ružica Marjanović. Festival se u Užicu održava već 16 godina, organizatori su srednjoškolci iz ovog grada, a gosti festivala prvaci postjugoslovenske književnosti, navodi se u programu.
Nakon kratkog predaha u nedelju, u ponedeljak u dvorištu Kuće Bore Stankovića govoriće pisac Almir Alić, autor romana Soliter Titanic, Boa u kokošinjcu, Volim crtati velika crvena srca, Godina pacova i zbirke kratkih priča Piccolo mondo.
Alić je nagrađivan na brojnim domaćim i međunarodnim konkursima za najbolju kratku priču. Roman Godina pacova je nagrađen na konkursu Fondacije za izdavaštvo Sarajevo u 2018. godini.
„Rado je viđen predavač na književnim radionicama za srednjoškolce i studente iz cijele regije. Aktivan je učesnik procesa tranzicione pravde“ – kažu iz Biblioteke.
„Zvezda večeri“ je poznata spisateljica iz Skoplja, Rumena Bužarovska, autorka četiri zbirke priča Žvrljotine, Osmica, Moj muž i Nikuda ne idem, studije o humoru u savremenoj makedonskoj i američkoj kratkoj priči O smešnom: Teorije humora kroz prizme kratke priče i knjižice mini-fikcije Spavaj.
Njene zbirke priča prevedene su i objavljene u Hrvatskoj, Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Sloveniji, Italiji, Mađarskoj, Nemačkoj i SAD.
Platforma Literary Europe Live, u okviru organizacije Literature Across Frontiers, uvrstila ju je 2016. među deset najzanimljivijih mladih evropskih pisaca. Naredne godine dobila je nagradu istarske županije „Edo Budiša“ za zbirku Moj Muž. U 2018. bila je stipendistkinja Međunarodnog književnog programa na Univerzitetu u Ajovi. Učestvovala je u programu Krokodil festivala 2016. i 2019. godine.
„Nakon što je prethodnom zbirkom priča Moj muž postala regionalna književna zvezda, Rumena Bužarovska novom knjigom Nikuda ne idem pomera granice kratke forme i potvrđuje se kao možda najbolja autorka ovog žanra na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru“ – kažu o njoj organizatori.
Bavi se prevođenjem sa engleskog na makedonski i profesorka je američke književnosti na Filološkom fakultetu u Skoplju. Koorganizatorka je i koautorka večeri pripovedanja ženskih priča PičPrič.
Iz Biblioteke napominju da će program biti održan uz primenu svih epidemioloških mera, koje se odnose na dezinfekciju, nošenje zaštitnih maski i maksimalan dozvoljen broj posetilaca, kao i održavanje predviđene fizičke distance u publici. Na kraju poslednje književne večeri, najboljim čitaocima u protekloj godini, biće uručene nagrade.
