VRANJE – Gradska uprava i Pčinjski upravni okrug više od mesec dana ignorišu pitanje redakcije portala Slobodna reč zbog čega je u holu Zgrade Načelstva istaknuta zastava Srpske pravoslavne crkve. Ustav jasno kaže, Republika Srbija je svetovna država, crkve i verske zajednice su odvojene od države i nijedna religija se ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.
Izjednačavanje države i crkve u ovom, i svakom drugom slučaju jeste protivustavno, odnosno država, u ovom slučaju lokalna samouprava ne poštuje samu sebe. U pitanju je „postavka“ na stepenicama u Zgradi Načelstva, u kojoj se nalaze i Pčinjski upravni okrug i deo Gradske uprave.
Pored zastave Srpske pravoslavne crvke, tu su bista Justina Popovića i nestandardna narodna zastava Republike Srbije, kao i dve saksije sa ukrasnim biljem. Nezvanično, ni sami službenici „ne znaju šta će sa zastavom SPC i gde da je stave“, a zvanično odgovora nema ni nakon nekoliko podsećanja. Inicijalni upit je redakcija poslala kancelariji načelnika Pčinjskog upravnog okruga Srećka Pejkovića još 24. septembra, a ubrzo su nas u telefonskom razgovoru uputili na Kabinet gradonačelnika Vranja i Službu za odnose sa javnošću i obavestili nas da su upit već prosledili.
Međutim, iz obično ažurne Službe za odnose sa javnošću grada Vranja, odgovora na pitanje o zastavi Srpske pravoslavne crkve, čije je isticanje u državnoj instituciji protiv Ustava i zakona, nema i nakon podsećanja 29. septembra, 19. i 27. oktobra i naposletku 2. novembra. Iako je vranjska Gradska uprava po istraživanju organizacije Transparentnost Srbija ove godine u samom vrhu po transparentnosti, medijima ne dostavlja običan podatak koji se tiče više protokola i poštovanja Ustava i Zakona o izgledu i upotrebi državnih simbola.
Državni simboli se moraju poštovati
Ovo nije usamljen slučaj pogrešnog korišćenja zastava Republike Srbije. Sredinom septembra je, na još uvek nezvaničan i zakonom nedefinisan praznik, takozvani Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, na ulazu u Vranjsku Banju postavljen jarbol od 18 metara na kome se vijorila zastava dužine 9 metara, sa Malim grbom Republike Srbije postavljenim na sredini, što je tada u izjavi za portal Slobodna reč jedan od autora grba i zastave Grada Vranja Nemanja Todorović Štiplija ocenio kao „pogrešno i nezakonito“.
„Ovakva upotreba zastave predstavlja veliko nepoštovanje simbola države i uvredu za zemlju koju treba da predstavlja“ – rekao je tada naš sagovornik.
Po rečima Štiplije, pravni okvir u Srbiji predviđa odvojenost države i verskih zajednica. Ima onih koji ovakvu sekularnost shvataju na isključiv način ali ima i prostora za saradnju u obavljanju nekih zajedničkih poslova i funkcija.
U ovom konkretnom slučaju ne vidim prostor za stalno isticanje verske zastave u prostorijama državne institucije, sem u svrhu nekog privremenog događaja ili proslave verskog karaktera. Posle takvog događaja simbole bi trebalo ukloniti – ističe.
Kako kaže, „da nesreća bude veća“ čak je u pitanju nestandardna zastava Srpske pravoslavne crkve. Po Ustavu SPC zastava crkve je trobojka: crveno-plavo-bela, sa zlatnim krstom i ognjilima tj. ocilima. U ovom konkretnom slučaju, na trobojku „vrlo čudne razmere“ poprečno je našiven je grb SPC – Patrijarški plašt porfirne boje, sa ukrašenim dvostrukim krstom s desne i arhijerejskim žezlom s leve strane i štitom u sredini.
Već sam se navikao na nepoznavanje i nepoštovanje izgleda i načina isticanja zastava, no zaista mi nije jasno o čemu se ovde radi – dodaje Štiplija.
Redakciji do objavljivanja teksta nije stigao odgovor iz Gradske uprave na pitanje da li isticanje verske zastave možda ima veze sa aktuelnom proslavom 950. godina manastira Svetog Prohora Pčinjskog.
Što više to „patriotskije“
Kada je u pitanju isticanje zastave u državnim institucijama, ona se stalno vije na glavnom ulazu u zgradu Narodne skupštine i glavnom ulazu u zgrade organa pokrajinske autonomije, lokalne samouprave i javnih službi. Ako se u jednoj zgradi nalaze službene prostorije više organa, vije se jedna zastava.
Naš sagovornik primećuje i da se sa „prelepih držača za jarbole od kovanog gvožđa“ na zgradi Načelstva vijore dve Državne zastave Republike Srbije, koje su potpuno drugačijih razmera – jedna je standardna (2:3), a druga, nešto veća je 1:1, što, kako kaže, nije standard za zastavu.
Najprikladnije bi bilo da se tu vijore Državna i Narodna zastava iste veličine i pravilne razmere u skladu sa vrlo jasnim odredbama Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije – objašnjava.
Podsećamo, na osnovu zakona, upotreba državne zastave je rezervisana isključivo za državne i javne institucije i organe, kao i u posebnim prilikama (isticanje na biračkim mestima), ali i na proslavama i događajima od značaja za Republiku Srbiju, zatim prilikom međunarodnih susreta, takmičenja i drugih skupova gde učestvuje Republika Srbija i to u skladu sa pravilima i praksom održavanja tih susreta.
Sa druge strane, narodnu zastavu takođe mogu da koriste državne i javne institucije, kao i državni organi, s tim što je ona rezervisana i za građane te se može isticati i na proslavama, svečanostima i drugim kulturnim, sportskim i sličnim manifestacijama, kao i u drugim slučajevima ako njena upotreba nije u suprotnosti sa zakonom. Narodna zastava je ona koja bi se u smislu zakona koristila na svadbama, a u konkretnom slučaju vijorila sa prozora, terasa i balkona.
