Božo Vrećo je jedan od najpoznatijih i najtalentovanijih izvođača i autora sevdalinki na Balkanu. Ovaj umetnik i magistar arheologije je rođen 18. oktobra 1983. u Foči. Bavi se slikanjem, a pre muzičke karijere radio je i kao profesor. Sledeće godine obeležava 10 godina muzičke karijere, tokom koje zbog svog talenta, autentičnog izgleda, dualnosti i glasa nije ostavljao publiku ravnodušnom. Za portal Slobodna reč govori o novom, šestom albumu Lachrimæ , vezi između bosanskog sevdaha i vranjskog derta, vranjskoj pesmi, slobodi… Kratko se osvrnuo na nikada odigranu ulogu Koštane, predstavu koju je pre nekoliko godina napustio iz zdravstvenih razloga.
Slobodna reč: Kako je na Vašu kreativnost uticala epidemija i izolacija? Sledeće godine slavite 10 godina karijere, a imate u planu i objavljivanje knjige. Da li Vam je ova pauza kada su nastupi i putovanja u pitanju više škodila ili koristila?
Božo Vrećo: Rekao bih da svaka godina donosi svoje izazove al da u svakoj od njih ja koristim što je više moguće kreativnost i inspiraciju kao moto i motive kojima sve podređujem i funkcionišem po tom planu. Izašao je moj šesti album Lachrimæ sa Karamazovim i dve autorske pesme Saba i Čovjek od soli (premijera u novembru). Uspeo sam takođe završiti i snimiti video za njih, to me nadahnulo i dakako ojačalo u periodu koji donosi većinom odložene koncerte, iako sam uprkos svemu ipak imao uspešan koncert u Rijeci, Kelnu i Zadru u svom ovom neizvesnom periodu. Prilagodio sam se na način da svaki dan stvaram i realizujem što je moguće po pitanju planiranja za vreme koje dolazi, radoholičar sam i perfekcionista, nemam uludo potrošeno stvaralačko vreme i trudim se što više provoditi vremena u prirodi i redovno vežbati. Sve je važno, sačuvati i um i ojačati telo za sve izazove…
SB: Kao redakciju čije je sedište u Vranju, mnogo nas zanima koja vam je omiljena vranjska pesma?
BV: Obozavam puno njih, taj prekrasni melos mi je jako blizak i u direktnoj vezi sa mojim osećanjima i emocijama. Stanika mi bolna legnala je ipak moja najdraža i verujem da ću je jednom i otpevati čim kročim na vaše čarobno tle.
SB: Vi ste jedan od najpoznatijih izvođača sevdalinki, a uz Vranje često ide etiketa „grad meraka i sevdaha“. Da li ste nekada dobili poziv odavde za nastup?
BV: Za sve postoji vreme i pravi trenutak, tako i za moje koncerte u Vranju, siguran sam da bi bilo vrlo emotivno i autentično, kao što je svaki moj koncert koji konceptualno od mesta do mesta držim inovativnim i posebnim. Sigurno je da bih taj karasevdah koji Bosna ima sljubio sa vranjskim dertom i sevdahom koji po meni, imaju iste izvore i pripadaju jedno drugom, savršena simbioza rekao bih.
SB: Kako sada, nekoliko godina od napuštanja predstave Koštana iz zdravstvenih razloga, gledate na taj projekat?
BV: Kao na projekat koji nije bio suđen da se desi u tom formatu, vremenu i u toj postavci i tom maniru. Koštana i ja smo i previše slični da bi postojao jaz među nama, to je neraskidiva ljubav ali i sloboda koja ma što da se desi isijava iz nas.
SB: Mediji često o muzičarima sa Balkana koji žive, izdaju i nastupaju u različitim zemljama bivše Jugoslavije, govore da „mire narode“. Kakav je Vaš stav o tome?
BV: Stav je da mržnja i netrpeljivost, ljubomora i zavist ne postoje među umetnicima, ali je dakako i odgovor u tome da nisu svi umetnici. Siguran sam da se dobra energija, plemenitost i ljubav stvaranja, deljenja i saradnje pretače i prenosi i time unosi mir i harmoniju, barem je u mom slučaju tako. Za mene postoji podela na dobre i loše ljude, s dobrima delim sve dobro i radujem se svakom danu i projektu, loše ignorišem i nemam u svom životu, jednostavna definicija.
SB: Naposletku, da li ste za ovih deset godina karijere primetili neku promenu u stavovima ljudi u našim državama prema različitom?
BV: Jesam al sam nametnuo svoju slobodu i nisam se pokoravao uskogrudnim, konzervativnim i primitivnim ljudima, to uostalom nije moja publika. Publika i ljudi koji me vole su rasterećeni predrasuda, osude, deljenja po kojekakvim aršinima i poređenjima ko je kakav – čista ljubav to ne poznaje i ljubav me zaista dočekuje ma gde da jesam i doputujem. Sve dok su moji koncerti tako posećeni i rasprodati, ljubav pobeđuje i to je moja misija: ostati svoj, pokazati najdragoceniju slobodu koju živim onima koji je traže, koji vape za njom i sve drugo zanemariti.
Život je jedan i živite ga po svome, budite srećni sa sobom i svime što jeste. Tad i drugima činite čarobne i uzvišene stvari, a zapravo samo bivate ono zbog čega ste tu na ovom svetu i tada vaša aura najjače sija.
