VRANJE – Snimak gustog, crnog dima koji kulja iz jednog od solitera kod Bid Zone (nekadašnji Blok Pošta – Banka) u samom centru grada, šokirao je ekološke aktiviste i korisnike društvenih mreža širom zemlje prethodna dva dana, iako je ovaj prizor viđen i ranijih godina tokom sezone. Direktor „Novog doma“ Goran Petrović za portal Slobodna reč , tvrdi da nema razloga za zabrinutost po javno zdravlje, te da se „dizna začepila“.
Prema Petrovićevim rečima, nema potrebe da se sugrađani brinu zbog zagađenja, jer „nije neuobičajeno da se pojavi crni dim iz toplane kada se kao gorivo koristi mazut“, a pojavu je uporedio sa „dizel vozilom koje se trenutno zadimi“.
„Nepunih pet minuta nije bilo da je taj crni dim izlazio, sada nema dima i sve je u funkciji. Koristimo mazut, začepila se dizna a loš je kvalitet mazuta. Odmah smo zamenili diznu i izduvali kotao i uključili, to je samo bio trenutni kvar. Isto kao s autom dizel vozilo kad imate kad stoji ono trenutno zadimi“ – navodi Petrović u odgovoru.
Samo dan nakon objavljivanja ovog snimka, iz Novog doma objavljena je vest da će se tokom leta 2023. godine sve kotlarnice koje rade na mazut, biti „preorjentisane na isplatljivije gorivo – sečku“, objavio je portal Jugmedia.
Prizor crnog dima koji kulja iz solitera u centru grada nije novost, jer se ovo dešavalo s vremena na vreme poslednjih godina tokom sezone, kada su ekološki aktivisti takođe upozoravali na zagađenje. Građani sa kojima smo razgovarali potvrđuju da ovo nije prvi put i da su zabrinuti za svoje zdravlje.
Zahvaljujući Programu kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja od maja 2022. do kraja 2023. godine, koji je lokalna vlast usvojila i počela da primenjuje, Vranjanci će se čistog vazduha nadisati još dugo, ako se isključi činjenica da je, kao što godinama unazad upozoravaju ekološki aktivisti, vazduh u Srbiji čist samo u mestima gde se zagađenje ne meri adekvatno. Vranje, koje je godinama zvanično u vrhu po čistoći vazduha, je jedan od njih, ali se u gradu još uvek ne meri koncentracija veoma opasnih PM čestica.
Od septembra 2022. godine je lokalna mreža mernih stanica, čiji se zvanični podaci uzimaju u obzir kada državna Agencija kreira izveštaje o kvalitetu vazduha, proširena za još stanica. Tako sada, umesto podataka sa dve merne stanice u gradu, dobijamo uvid u to šta udišemo sa pet mernih stanica, a izveštaj sastavljaju stručnjaci vranjskog Zavoda za javno zdravlje. Prema poslednjem za januar, registrovana je povećana koncentracija čađi.
Na portalu Slobodna reč smo nekoliko puta u poslednje dve godine uoči sezone kada je nivo zagađivača povećan (oktobar-mart) pisali o potrebi sistematskog merenja opasnih PM čestica od strane nadležnih institucija, i o tome da li je vazduh u Vranju zaista među najčistijim u Srbiji, kada je tadašnji gradski većnik Slavoljub Stojmenović, čiji je resor bio i zaštita životne sredine, najavio nabavku mernih stanica „kada se za to steknu uslovi“.
Od tada se po pitanju sistematskog merenja PM čestica u Vranju, najčešćih zagađivača u urbanim sredinama za koje stručnjaci upozoravaju da mogu sadržati kancerogene materije, dovesti do srčanih i malignih oboljenja, ali i veće smrtnosti od respiratornih virusa, ništa nije promenilo.
Zašto su PM čestice “tihi ubica”
Kako je za naš portal ranije objasnila dr fizičke hemije i profesorka Univerziteta Singidunum prof. dr Svetlana Stanišić, ove čestice, između ostalog, sadrže i kancerogene materije. Dugoročna izloženost česticama dovodi do kardiovaskularnih i malignih bolesti, ubrzava proces nakupljanja masti u krvnim sudovima i povećava sistematsku zapaljensku reakciju.
To praktično znači da zagađenje vazduha ne utiče samo na plućne bolesti, kao što bi većina ljudi pomislila već doprinosi srčanim i moždanim udarima, oboljevanju od raka kao i pogoršanju stanja kod dijabetičara – rekla je prof. dr Stanišić.
Aktivisti u Vranju postavljaju merne stanice, ali rezultati nisu validni
Tokom 2021. godine, uz primetno veće interesovanje građana Vranja za kvalitet vazduha koji udišu, postavljene su merne stanice na privatnim objektima, zahvaljujući kojima su Vranjanci na aplikacijama kao što je AirCare mogli da provere koliko je zagađen vazduh.
Često su rezultati bili takvi da je koncentracija opasnih čestica u Vranju i do 10 puta veća od dozvoljene, ali radi se o stanicama van gore pomenute državne mreže, te rezultati ne mogu biti uzeti u obzir od nadležnih kao validni.
Da bi rezultati bili validni i prepoznati, monitoring kvaliteta vazduha se mora vršiti u okviru državne mreže, u koju su uključene i lokalne stanice koje mere koncentraciju opasnih PM čestica.
Lokalna vlast bi za nabavku automatskih mernih stanica trebalo da izdvoji ili od republike traži oko 10.000 evra, a jeftinije su one koje mere osnovne parametre poput sumpor-dioksida, azot-dioksida, čađi i PM10, dok one za merenje PM2.5 čestica znaju biti i skuplje, objasnili su nam ranije iz Instituta RERI (Renewables and Environmental Regulatory Institute).
View this post on Instagram
