Poštovani gospodine Đorđeviću,
Prenosimo Vam pozdrave redakcije i nadam se da ste ovih dana mnogo boljeg zdravlja.
Ovim otvorenim pismom ne obraćamo Vam se kao Zoranu Đorđeviću, dedi, roditelju, supružniku, rođaku, komšiji ili sugrađaninu, već kao uglednom predstavniku sudske vlasti. One u koju se trenutno najviše i uzdanmo.
Iskreno se nadamo da u budućnosti nećete dozvoliti da Vaše izjave naruše Vaš i ugled institucije u kojoj ste zaposleni pa samim tim i profisije kojom se bavite. U pismu za javnost koje ste nedavno prosledili lokalnim medijima, spustili ste se na nivo primitivne ulične rasprave. Rečnikom nedostojnim jednog sudije, javno ste svoju kolegenicu opisali rečima “nezadovoljna svojim životom i porodicom” i “frustrirana”.
Pismo ste završili izjavom da je “od vajkada strašna ljudska potreba da se unizi i obezvredi nečije postojanje ukoliko nije po našoj meri ukusa” sa čim se u potpunosti slažemo te ćemo Vaše ponašanje takođe okarakterisati kao strašnu ljudsku potrebu da nekoga unizite. Ovakav rečnik ne da nije dostojan jednog predstavnika sudske vlasti, već je neprikladan za bilo koje javno obraćanje.
Verujemo da Vam nedostaje posao i atmosfera u sudu što potvrđuju i tužbe protiv koje ste najavili. Ipak, uzimajući u obzir da je Vama i Vašim kolegama za ovu godinu predviđeno rešavanje 671 zastarelog predmeta od ukupnog broja koji je preko 14.000, možda je bolje da ovaj period iskoristite kako biste se u potpunosti oporavili od i dobro odmorili za posao koji Vas čeka.
Ostanite kod kuće i provedite kvalitetno vreme sa Vašom “uspešnom i pre svega poštenom porodicom”.
S poštovanjem,
Redakcija
