BRISEL / STRAZBUR / VRANJE – „Duboko smo zabrinuti socio-ekonomskom situacijom na jugu Srbije, naročito u Gradu Vranju. Vlada Srbije se poziva da istraži sve navode o upotrebi socijalne pomoći kao instrument za pritisak na glasače, naročito među ranjivim grupama i pripadnicima romske nacionalne manjine“ – navodi se u dva amandmana koji su poslaničke grupe liberala (Obnovimo Evropu) i Socijalista i demokrata podnele na tekst godišnjeg izveštaja koji Evropski parlament sastavlja o Srbiji.
U amandmanima se Vlada Srbije poziva i da odgovori na izazove siromaštva i nezaposlenosti u ovom i drugim delovima zemlje. Istovremeno, skoro potpuno isti amandman, samo bez pominjanja Vranja, podnela je i Viola Von Kramon-Taubadel, poslanica Zelenih.
Prema saznanjima portala Slobodna reč, u takozvanom „kompromisnom“ amandmanu koji će ući u finalni tekst Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, Vranje neće biti posebno izdvojeno jer problema ima i u drugim opštinama na jugu, ali u tekst će ući poziv Vladi da “osigura da socijalna zaštita i politika zapošljavanja imaju dovoljno finansijskih i institucionalnih izvora”
S obzirom na to da je bilo više sličnih amandmana koji su ukazivali na siromaštvo i zloupotrebu socijalne pomoći na Jugu Srbije, oni su dogovorom poslaničkih grupa u EP formulisani u jedan – tzv. Kompromisni amandman, uz dogovor većine u EP, u ovom slučaju artija EPP, RE, Socijali i demokrate i Zeleni.
„Poslanici EP nemaju ništa protiv Vranja“
Bez obzira na to što je stav „posebno u Gradu Vranju“ izbačen iz finalnog teksta, ne menja mnogo jačinu člana i izazove koje je podvukao, kaže naš sagovornik, istraživač Centra savremene politike, novinar i urednik portala European Western Balkans Aleksandar Ivković.
Prema njegovim rečima, da je Vranje ostalo u konačnom predlogu amandmana, to bi svakako dalo političku težinu toj temi, je ove rezolucije “služe da ‘imenuju’ konkretne stvati koje se u drugim dokumentima EU pominju samo diplomatski i uopšteno”:
Tako smo, ranije, imali konkretno pominjanje afera vlasti, ali takođe i situaciju sa zagađenjem vazduha u Boru, na primer. Međutim, mislim da u ovom slučaju nije razlog u tome što evropski poslanici imaju nešto protiv Vranja u političkom smislu, već upravo da ga ne bi izdvajali od drugih mesta na jugu Srbije – kaže Ivković za Slobodnu reč.
Kako dodaje, to se može protumačiti kao i da ne bi da favorizuju Vranje u odnosu na druge gradove, ali i da ga ne predstavljaju u nekom negativnijem svetlu kao gradu u kojem je situacija loša.
Iako rezolucija EP nije pravno obavezujuća, ima značajan politički uticaj i predstavlja određeni pritisak na donosioce odluka. Osnovni nacrt rezolucije piše izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, koji je iz poslaničke grupe Evropske narodne partije, čiji je pridruženi član vladajuća Srpska napredna stranka.
Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik predstavio je pred AFETO-om nacrt teksta Rezolucije. Prema predviđenoj procedure, nakon predstavljanja nacrta su izvestioci iz senke iz drugih poslaničkih grupa imali vremena da podnesu amandmane. Kako piše portal EWB, s obzirom na to da izvestioce iz senke imenuju političke grupacije u EP, njihovi amandmani mogu imati presudnu ulogu u kreiranju finalnog teksta Rezolucije.
„Prošlogodišnje iskustvo pokazalo je da su upravo ovi amandmani bili presudni, jer je nakon njih tekst Rezolucije o Srbiji bio uvećan za nekoliko desetina članova u odnosu na prvobitni nacrt koji je predložio Vladimir Bilčik, ispred poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP), čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka (SNS). Koliko amandmani mogu uticati na konačni tekst Rezoluciju, govori i činjenica du su se se amandmanima slučajevi afera Krušika i Jovanjice od prošle godine našli u tekstu Rezolucije EP o Srbiji” – navodi EWB.
O finalnoj verziji prvo će se glasati u AFET-u, kojim predsedava Dejvid Mekalister sredinom juna, a tek u julu očekuje se da će Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji biti na plenarnoj sednici EP u Strazburu.
Glasanjem u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu Rezolucija postaje i formalno usvojena.
U nacrtu i sankcije Rusiji, borba protiv dezinformacija, osuda napada na Grbovića, žaljenje zbog stanja u medijima
U nacrtu Rezolucije, koja je krajem aprila predstavljena u AFET-u i dostupna je na sajtu EP, novoizabrane vlasti u Srbiji pozivaju se da dokažu “stvarnu posvećenost vrednostima Evropske unije“, tako što će se uskladiti sa pozicijama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, što uključuje i sankcije Rusije.
Ističe se da je EP „duboko zabrinut“ zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji protiv Ukrajine i dodaje da bi Evropska komisija i srpske vlasti trebalo da podrže infrastrukturu za borbu protiv dezinformacija i drugih hibridnih pretnji.
U delu koji govori o minulom izbornom procesu, izvestilac EP za Srbiju pozdravlja veću izlaznost birača i „povratak pluralističkog parlamenta“, dok u isto vreme žali zbog veoma polarizovanog političkog okruženja tokom izbore kampanje. U nacrtu Rezolucije osuđuje se i napad na predsednika Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavla Grbovića tokom izbornog dana.
Kada su u pitanju mediji, navodi se da EP „žali zbog ograničene slobode medija i njihove zloupotrebe za sticanje nepoštene političke prednosti, kao i napada na političke protivnike i širenje dezinformacija“.
„Ohrabrujemo Srbiju da pruži stvarne i opipljive rezultate, posebno u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa sa Kosovom kroz Dijalog uz posredovanje EU, koji određuju tempo pregovora sa Srbijom o pristupanju EU“ – piše u predstavljenom nacrtu teksta.
