NIŠ / VRANJE / BEOGRAD – Marihuana više nije vodeća supstanca kojom mladi ulaze u svet zavisnosti, već su to lekovi za smirenje i anksiolitici. U apoteku se, kao i u kafanu, ulazi sa ozbiljnim predznanjem, kaže za Južne vesti načelnik Odeljenja za narkomaniju Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti „Gornja Toponica“ kod Niša, Dragan Vukadinović.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), u Srbiji se godišnje potroši oko 5,2 miliona kutija anksiolitika i više od 2 miliona pakovanja antidepresiva. Ti podaci, smatra Vukadinović, ostavljaju prostor za pogrešne zaključke.
„Kada se to uporedi sa brojem stanovnika Srbije, postavlja se pitanje da li, po glavi stanovnika, obavezno moramo da popijemo kutiju tih lekova godišnje. To je klasično uopštavanje problema. Neko će iz tih podataka da optuži građane Srbije za neadekvatan i neodgovoran odnos prema lekovima, neko drugi sistem i sistemska rešenja, a problem je mnogo kompleksniji“, navodi Vukadinović.
Praksa i literatura pokazuju da su anksiolitici, gde spadaju, na primer, bensendin i bromazepam, najzastupljeniji kada je reč o zloupotrebi i stvaranju zavisnosti, dodaje Vukadinović, ali tu su i druge vrste lekova – buprenorfin, metadon, pregabalin, antidepresivi, pa čak i lekovi za alergiju, poput efedrinskih kapi.
Svi su oni vrlo važni i imaju opravdanu upotrebu, ali problem nastaje kada se nađu na ulici ili se uzimaju bez recepta lekara, na svoju ruku, što i jeste definicija zloupotrebe.
Poslednjih godina je veći broj mladih čija je prva psihoaktivna supstanca koju zloupotrebljavaju lek za smirenje koji su uzeli na ulici, u školi, iz kućne apoteke ili od „dilera“, nego mladih koji u svet zavisnosti ulaze sa marihuanom.
„Neophodna je ozbiljna edukacija građana sa jasnim informacijama o kakvim je lekovima reč, koji su efekti zbog kojih se propisuju, koji su loši efekti. U filmu ‘Lajanje na zvezde’ profesor pita učenika hemijski sastav alkohola, a onda neko od učenika kaže da se sa ozbiljnim predznanjem ide u kafanu. Sa ozbiljnim predznanjem treba da se ode i u apoteku“, poručuje načelnik Odeljenja za narkomaniju.
U edukaciji, kako kaže, odmažu senzacionalistički medijski naslovi – „Balkan na bensedinima“, „Lekovi za smirenje u Srbiji kao dobar dan“, „Lekovi za smirenje idu kao alva“ i slični.
Govori i o dovitljivosti zavisnika, odnosno načinima na koje pokušavaju da lekove unesu u bolnicu.
„Fasciniran sam kreativnošću zavisnika da prekrše zakon. Imam galeriju snimaka koji pokazuju na koje su sve načine pokušali da unesu tablete u bolnicu. Pre 15 dana su roditelji doveli pacijentkinju koja je u čarapama sakrila dozu lekova kojom je na Odeljenju mogla da ubije sebe i još 4 ili 5 pacijenata“, navodi Vukadinović.
Vukadinović navodi i da svake noći u niškom Kliničkom centru lekari spasavaju život jednog ili dvoje pacijenata, koje Hitna pomoć doveze u „polumrtvom stanju“. Tada je, prema njegovim rečima, i stručnjaku teško da proceni da li je pacijent popio tablu ili kutiju lekova da bi se ubio ili da bi se uspavao.
Za Južne vesti govorio je i o primeru uzimanja leka u apoteci „na crtu“, o tome koliko je opasno da neko ko pije lekove sa crvenim trouglom upravlja vozilom, ali i o važnosti razgovora sa kvalitetnim stručnjakom, koji je, nekada, najpravilniji put za izlazak iz problema.
